Categories
Природа

Рођени да будемо напољу

Наука доказује оно што одавно интуитивно знамо: природа нас чини срећним.

Природа, Лука Занон
Хвала: фотографија Luca Zanon са сајта Unsplash

Флоренс Вилијамс, ауторка књиге „Природни фикс: зашто нас природа чини срећнијим, здравијим и креативнијим”, објашњава како, захваљујући модерним технологијама, можемо да сазнамо шта се дешава у нашем мозгу када изађемо напоље и зашто је природа тако добра за нас. Причаћемо како чак и собна биљка може да нам помогне да се осећамо добро, зашто је пракса „шумског купања” подржана од јапанске владе и како садња дрвећа смањује број убистава у градовима.

– Пројекат Мепинес (The Mappiness) је развио британски истраживач који се бави људском срећом, Џорџ Меккерон (George MacKerron). Ради се о једноставној идеји да се у реалном времену забележи шта људи раде и како се при том осећају. Учитала сам ову апликацију на телефон и користила је скоро годину дана. Апликација насумично, неколико пута у току дана шаље поруке и даје вам могућност да из листе изаберете шта радите и како се осећате. Да ли возите, играте се са децом, кувате, дружите се са пријатељима? Да ли сте напољу или у некој просторији? Како се осећате: срећно, не баш срећно?

Насловна страна књигеНа крају године сам преузела податке. Иако сам се трудила да што више времена проведем напољу и да више вежбам било је велико разочарење кад сам увидела да ме је апликација веома ретко затекла како радим такве ствари и да сам најчешће затицана у ситуацијама које ме нису чиниле ни мало срећном. Сутуације као што су дуготрајна путовања на и са посла или свакодневне обавезе.

Ова апликација је показала да људи нису нешто посебно срећни када су на послу. Много су срећнији на одмору, са пријатељима, бавећи се музиком … Велико изненађење је било да смо сви најсрећнији када смо напољу, под отвореним небом.

Епидемијско бежање од отвореног простора, како ја то зовем, почело је у задњих неколико деценија и није изазвало много пажње. И деца и одрасли проводе неупоредиво мање времена напољу него некада. На пример, 70% данашњих мајки у САД тврди да су проводиле сваки дан играјући се напољу али само 26% њих то може да каже за своју децу. То је огромна промена. Раније смо се, после школе, налазили са пријатељима и ишли да се играмо и проводимо време по комшилуку. Данашња деца се строго држе својих дневних распореда. И када су напољу то је најчешће нека спортска активност коју организују одрасли. Више нема слободне игре и истраживања која су, по многим стручњацима, кључ за упознавање себе, развој друштвених вештина и способност решавања проблема.

Фотографија шуме
Хвала: фотографија Nathan Anderson са сајта Unsplash

Написали сте „Наука је сада дошла до онога што су давно знали песници романтизма”.  Реците нам шта нам савремена неуронаука каже о терапеутском дејству природе?

Поезија романтизма се појавила на почетку индустријализације. Песници су уочили да места која нису пренасељена и прљава, попут Алпа, веома позитивно утичу на наше тело и дух. Мода шетњи по Алпима почиње с краја 18. и почетка 19. века због потребе да се постигне брза повезаност са природом. Уочено је да нам та веза повећава духовност, маштовитост и да нас рурална, природна окружења чине целовитима.

Данас, напредак технологије нам омогућава да прецизно меримо промене у мозгу приликом изложености различитим окружењима. Брзо је уочено да наша мождана активност сасвим различита у затвореном простору или градској вреви у односу на ону у парку и природном окружењу. Чеони мождани режањ, део мозга који је хипер активан у урбаној средини, смањује своју активност кад смо напољу, окружени природом. Алфа таласи који указују на стање мира и пуне свесности постају упадљиво јачи. Када психолози говоре о „току” они заправо мисле на стање свести када су јаки алфа таласи. Будистички свештеници који свакодневно практикују медитацију познати су по способности да свесно појачају активност алфа таласа.

Једна савремена студија указује да близина зеленила може да смањи број убистава у људској заједници. Да ли нам је онда довољно да садимо дрвеће уместо да плаћамо полицију?

(Смех) Студија рађена у Илиноису показала је да у насељима са доста засађених стабала постоји знатно мањи број кривичних дела повезаних са агресијом у односу на насеља без зеленила. Наравно, није само дрвеће узрок смањене агресије. У насељима са пуно зеленила житељи проводе много више времена напољу, дружећи се и комуницирајући међусобно што смањује појаву агресивног понашања.

Пионир у изградњи градских паркова је био Фредерик Олмстед, један од Ваших хероја, зар не?

Јесте! Био је новинар који је на америчком југу, пре грађанског рата, документовао робовласништво. Заступао је јасан став против ропства и био је један од првих који је то радио у великим новинама. Био је веома немирно дете и више је волео да лута кроз шуму него да иде у школу. Због тога је, много година касније, док је радио као рударски инжењер у Калифорнији, био први који је подигао глас за заштиту Јосемита.

Наравно, он је дизајнирао Централ парк у Њујорку, најпознатији парк на свету и многе друге паркове широм северне Америке. Оно по чему се разликовао од тадашњих дизајнера паркова (појам пејзажне архитектуре се појавио тек касније) је његов став да су природа и зеленило неопходни да би људи могли да се окупљају, успостављају здраве међусобне односе и дају себи одушка. Ово је посебно било важно за радничку класу која је ретко била у прилици да има непосредан контакт са природом. Прекрасни паркови су били резервисани за људе са новцем, и Олмстед је био један од првих који је указивао на социјалну неправду када је у питању приступ лепим просторима. Сматрао је својом мисијом да креира и направи паркове који ће свима бити доступни. Познат је по томе што је делио флајере по лекарским ординацијама у сиромашним деловима Њујорка којима је позивао пацијенте да дођу у Централни парк јер ће се одмах осећати боље. Био је добро испред свог времена!

Фотографија трејл прко планинског гребена
Хвала: фотографија Kalen Emsley са сајта Unsplash

У Јапану практикују шинрин јоку или “шумско купање”. Како се оно одражава на здравље?

Заправо, то није право купање. Термин “купање” овде више указује на то да сте потпуно уроњени у околину тако да су вам сва чула ангажована. Типично за живот у затвореном простору је да користимо углавно вид и слух а да су остала чула потпуно занемарена. Један од разлога зашто ово купање толико смањује стрес је чињеница да су нам у природном окружењу активна сва чула, чујемо жубор потока, осећамо поветарац на лицу, неравну подлугу испод стопала … Како се наш сензорни систем развијао у природном окружењу, наш мозак урањањем у природу добија све оне информације за које је најбоље припремљен. Јапански истраживачи су успели да квантификују наш субјективни осећај среће и благостања кад смо окружени природом. Мерили су пулс, крвни притисак и ниво кортизола, “хормона стреса”. Сви ови параметри упадљиво падају већ после кратког боравка у шуми, на пример. Као последицу ових налаза, Јапан данас има 48 терапеутских планинских стаза којима се пажљиво газдује јер су важне за здравље нације.

Војници понекад имају озбиљних проблема због посттрауматског стресног поремећаја (ПТСП). Реците нам нешто о терапији овог поремећаја рафтингом.

То је једна од најлепших ствари које сам икада урадила. Позвана сам, у искључиво женском друштву, на шестодневни спуст реком Салмон, у највећој још нетакнутој дивљини континенталне Америке. Учеснице су све биле ветерани различитих америчких ратова, неке млађе, неке старије, неке са трауматским искуством из непосредних ратних операције, неке жртве сексуалног злостављања у војци које је, нажалост, постало уобичајено.

Фотографија трејл преко планинског гребена
Хвала: фотографија Firdouss Ross са сајта Unsplash

Све су имале физичке и веома озбиљне психичке повреде. Многе месецима нису излазиле из својих домова због изразите аксиозности или тешке депресије. Ипак, све су то биле веома јаке и храбре жене, доказане у војним акцијама. Овај рафтинг им је био јединствена прилика да буду заједно и искусе боравак у природи. На почетку су све биле веома резервисане, неке и агресивне. Посматрала сам их како, док дан одмиче. излазе иза својих ограда. Све су ми рекле да спавају боље него месецима уназад, почеле су да уживају у заједничком смеху и да враћају поверење у себе и своје физичке способности, да самостално раде ствари које нису радиле веома дуго. Жене су се, окружене дивљином, окренуле једна другој и почеле по први пут после дуго времена да успостављају друштвене контакте. Било је то искуство које може да им промени живот. И мој, такође.

Реците нам још нешто о стратегијама које могу да донесу више природе у наше животе.

У Финској лекари опште праксе препоручују својим пацијентима да проведу минимум 5 сати месечно у шуми као превенцију од депресије.

Доста азијских земаља сматра да би природа требало да буде основно демократско право, да је она наша основна потреба. Покушавају да уграде природу у ткање свакодневног градског живота. У Сингапуру имају концепт “Град у врту” (City In A Garden). Више не можете да подигнете зграду а да не обезбедите зеленило, чак и по самој фасади и крововима. Јавне установе имају прекрасне баште. Сматрам то веома импресивним начином да се природа врати у наше животе.

Gardens by the Bay, Singapore
Categories
Природа

Шумско купање за боље здравље

Понекад, довољан је само удах свежег ваздуха. Пракса јапанског шумског купања, шинрин-јоку, научно је потврђен начин да смањите утицај стреса и регулишете свој имуни систем. Терапеутско дејство шуме се у Јапану званично промовише од 1982., али је значај природе за људско здравље прихваћен и промовисан већ вековима.

Шума, јапанско шумско купање.
Хвала: Photo by Sebastian Unrau on Unsplash

Потпуно уронити у шуму

Практиковање шинрин-јоку технике која подразумева да потпуно уроните, са свих пет својих чула, у своје окружење потиче из древне шинто и будистичке праксе. Али, пре него што кренете да пакујете своју cool опрему за трејл и кампомање једна важна напомена: идеја је да се потпуно опустите и препустите природном окружењу, без лудовања наоколо. Ово су речи једног овлашћеног водича за шумско купање: “Само без напора!”.

Па, шта каже наука?Јапанска влада је уложила преко 4 милиона долара од 2004. године у истраживања и оснивање центара за шумско купање. Пре уласка у ове центре, ренџери ће вам узети податке о здрављу, посебно о крвном притиску на који шума има посебно јак терапеутски ефекат.

Студија из 2009. године, рађена на токијском медицинском факултету, показала је, да после шумског купања,  значајано расте број белих крвних зрнаца од оне врсте која је повезана са нашим имунитетом. Постоји и студија која је показала благотворан ефекат после само 30 минута излагања шумском окружењу.

Природа на рецепт

Ако се у задње време осећате напето, права доза природе може да вас смири и обогати вам душу. Психолошки ефекат поподневне шетње кроз парк укључује значајно ублажавање симптома стреса и депресије, смањење напетости и повећање “животне енергије”.

Време је да се пронађе зелена оаза у близини, угасе сви екрани, изваде слушалице и зарони у природу.

Curiosity.com
Wikipedia