Categories
Фотографија

Како фотографисати тркаче?

Подесити апарат је био лакши део посла јер се савремени апарати одлично сналазе са брзим покретима тако да је најбоље препустити им бригу око техничких детаља:

  • изабрана је аутоматика са ручно променљивим временом експозије (на Nikon апаратима је то S мод). Експозиција се одређује према жижној даљини објектива тако што треба да буде 1 кроз најмање два пута жижна даљина тј. ако је објектив од 50mm експозиција треба да је најмање 1/100. Мени се учинило да је то ипак преспоро тако да сам ишао на сигурно са 1/500 за објектив 50-105mm. Та експозиција се показала као савршена али је понегде плаћено мало превисоким ISO бројем што је неким фоткама дало јаку зрнасту текстуру. Мени се зрнасте фотке из неког разлога свиђају тако да можемо да кажемо да је урађено намерно :).
  • окидач је подешен на такозвани burst мод тј. окида све док је притиснут (на Nikon апаратима је то Ch мод). Обично бих направио серију од 2-3 фотографије са једним притиском на окидач. Проблем са овим модом је што се фотографије чувају у меморији фотоапарата све док се она не напуни а онда се пребацују на картицу. Брзина картице је изузетно важна јер је апарату, са картицом брзине 40Mb/s, требало бар 2-3 секунде да испразни меморију и пребаци снимке на картицу. Док се тај процес не заврши окидач је неактиван тј. нема нових снимака. Доста драгих људи нисам успео да фотографишем јер је апарат био неактиван. Постоји могућност да се фотографије снимају и чувају у мањој резолуцији и компактнијем формату али то ми се није учинило као прихватљиво решење. Све у свему, треба се дочепати најбрже могуће картице.
  • изабрао сам мулти фокус опцију (на Nikon апаратима је то AF-C мод) у коме апарат прати централни објекат и покушава да процени где ће се  наћи у следећем моменту. Овај мод се показао, бар на мом апарату, као одличан јер је било веома мало фотографија које су биле ван фокуса.
  • на објективу је укључена стабилизација (VR на Nikon објективима) која компензује ситне покрете од подрхтавања руке.

Најтеже је било изабрати локацију и кадрове:

  • старт трке је  визуелно веома конфузан и тешко је добити јасно издвојене карактере. То важи и за првих километар – два стазе јер је гужва велика и тешко је пратити и издвојити тркаче.
  • крај трке и улазак у циљ су толико пута фотографисани да ми нису били занимљиви. Већина тркача има довољно фотки са циља и све личе једна на другу.
  • најбоље фотке сам имао на осмом километру. Тркачи су још увек свежи и спремни за сликање а гужва се осетно смањила тако да могу да се издвоје појединачни такмичари.
  • занимљиве фотке су настале ван саме трке. Фотографисао сам организаторе, тркаче како се загревају, пролазнике …